Pravim kucu, zidam kucu, zidanje kuce...

Opaka ranjena zver zvana administracija...

04/28/2009

Otišao sam danas do opštine da podignem papir koji sam zahtevao, sve u cilju da bih otišao u urbanizam i video plan za svoj plac.

Prvo što se desilo, jeste da sam izvadio papir u katastru koji mi nije potreban sada, što ne znači da neće biti i kasnije. 1160 din. 'Činovnik' mi je rekao da mi je to potrebno kako bih dobio podatke koji mi trebaju.

U katastru haos. 4-5 žena se smenjuje, sve nervozne i samo na smenu prave promaju kako bi moglo da se diše u prostoriji od cigara. Ljudi samo ulaze i izlaze, uglavnom bez nekog posebnog reda. Čovek priča jednoj od njih, a ona odgovara 'gledam vas, ali vas ne slušam'. Sačekao sam ispred pola sata, kako bih dobio usrano parče papira, za koje je potrebno 5 sekundi da se ištampa. Ali ajde, pravim kuću, spreman sam na to, pa nisam gubio živce, dok ostali građani uglavnom jesu. Ono što se kaže, još sam isuviše 'nov' da bih na početku gubio živce. Tu je bio i jedan što se prijavio za akciju države 'legalizujmo kuće', i sada je zbog toga u klinču već 5 godina! Ljubazna šalteruša ga je samo pitala, pa zašto ste se prijavili?!

Uzimam papir, odlazim u urbanizam. Na vratima ne piše ništa! Nalazim činovnika  kažem mu da sam doneo papir koji je tražio, a on kaže da sačekam šefa. Nemam predrasuda kako se ko oblači, ali ako je neko neobrijan već mesecima, ima dugu kosu, oko 27 godina, kariranu košulju, onda mora da prihvati i model ponašanja koji ide uz takav stajling. Znači već vidim da dečko nema veze s vezom, i da još stondira od noćas, neka svirka, neko čudilo. Sačekaj ispred, reče on. Čekam 5 minuta, ulazi čovek sa brdo kutija papira, i izlazi napolje. Sačekam još 5 minuta. Rešim da uđem unutra i priupitam kada će 'šef', a on reče ' pa evo samo što izađe'! 'Ovaj sa kutijama?' 'Da.' Pa ja reko dobro, vidiš li ti da ja čekam, da mu kažeš nešto ovo ono... 'Slušaj brate, neću da ti ometam ćaskanje uz kolegenicu, svratiću sutra pošto žurim (moj problem), hoćeš li mi ti samo potvrditi da je OVO mesto gde ja mogu da saznam urbanistički plan i da li je ovaj papir uopšte potreban što sam izvadio?!' 'E pa to je dobro pitanje!' nasmeja se on mrtav ladan. 'Da li ti je taj papir zaista potreban!' A ja se mislim, dao sam hiljadu dinara bezveze, ali reko ajde, prvi mačići se bacaju, mora se odnekud početi, pa makar i od nekog degenerika. Doćiču sutra. Svaka rasprava je bespotrebna. Ja bih se samo iznervirao, a on bi me gledao i 'ne bi slušao'.

Izlazim, i srećem 'šefa' ispred, i pitam ga sve to isto. Na svu sreću, lik izgleda skroz ok, i spreman je da pomogne. Pitao me je za ulicu, i već iz glave je znao gde se plac nalazi i da za njega postoji urbanistički plan. Rekao mi je da sačekam 15 minuta, ali ja sam rekao da ću doći sutra. Pitam ga da li mi treba ovaj papir što sam izvadio po preporuci njegovog pomoćnika - on kaže ne. Ponesi samo neku kopiju plana od kuće i to je to. Kažem važi, vidimo se sutra.

NIGDE u celoj opštini ne piše bilo šta o proceduri, barem neka oglasna tabla. Gledam ih sve (administraciju opštine), i mislim se.. Koliko vas samo ima jbt! I ajde što ih ima, nego se poigravaju sa tobom kako ko hoće. Lenji, prebacuju posao jedne na druge, komotno se istresaju na tebe. Pitam se da li uopšte postoji neki pravi šef, neka inspekcija, nešto... Verovatno ne. Administracija je zapuštena kroz sve režime. Gledam ih i mislim se u sebi, valjda će jednom neko napokon da vas potkreše... No to meni ne igra uopšte, meni je bitno da završim svoje poslove. Što znači polako i na tenane, da im ne stajem na žulj.

Sa svakom institucijom treba igrati 1 na 1.

Sutra idem da vidim plan (valjda).